Objavljena studija o prozjumerima u Srbiji: „ Srbija ne koristi dovoljno svoj solarni potencijal”

Beograd, 05.08.2025. godine

Iako Srbija ima značajan solarni potencijal, on još uvek nije dovoljno iskorišćen, a posebno je prostor za napredak vidljiv u oblasti razvoja prozjumera (u domaćem zakonodavstvu definisanih kao kupci-proizvođači), navodi se u novoj studiji „Prozjumeri u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i preporuke za unapređenje“ koju su izradili profesori i istraživači sa domaćih i evropskih fakulteta i institucija. 

Studija donosi sveobuhvatnu analizu trenutnog položaja prozjumera u Srbiji i nudi konkretne preporuke koje se odnose na uklanjanje postojećih prepreka, unapređenje praksi i stvaranje podsticajnog ambijenta za širu primenu ovog modela i ubrzanje energetske tranzicije.

Prozjumeri, građani i privredni subjekti koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe i višak predaju u mrežu, prepoznati su širom Evrope kao jedan od ključnih aktera u procesu dekarbonizacije, decentralizacije i demokratizacije energetskog sektora.

Uprkos značajnim prirodnim potencijalima i zakonskim okvirima uspostavljenim još 2021. godine, kapaciteti i broj prozjumera u Srbiji i dalje su skromni.

Tek oko 0,1% domaćinstava u Srbiji ima status prozjumera, dok taj procenat u Hrvatskoj iznosi preko 0,8%, a u Nemačkoj čak 12%. Prema podacima sa kraja 2023. godine, Srbija je bila na začelju regiona po ukupnoj instalisanoj snazi solarnih elektrana (slika u prilogu).

Studija ističe da su najznačajnije prepreke razvoju prozjumera složene administrativne procedure, nedovoljno razvijena infrastruktura, ograničen pristup finansijskim podsticajima i niska svest građana o prednostima ovog modela.

„Prozjumerski model nudi višestruke koristi — od smanjenja troškova električne energije i emisija štetnih gasova do jačanja energetske nezavisnosti i stvaranja novih poslovnih prilika,“ navodi se u zaključku studije. „Ipak, da bi taj potencijal bio iskorišćen, potrebne su odlučne reforme i kontinuirana podrška svim učesnicima.“

U studiji se navodi niz preporuka grupisanih na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mere, među kojima su:

• olakšanje administrativnih postupaka i povećanje transparentnosti procesa priključenja,

• optimizacija podsticaja i razvoj različitih modela finansiranja,

• modernizacija distributivne mreže i ubrzana digitalizacija,

• uvođenje tržišnih mehanizama koji doprinose fleksibilnosti sistema,

• osiguranje socijalno pravedne tranzicije i podrška energetski ugroženim kupcima.

Studiju je izradio tim eksperata iz akademske zajednice i industrije, uz pomoć međunarodnih stručnjaka sa bogatim iskustvom u razvoju energetskih sistema.

U izradi preporuka, autori su se oslonili i na iskustva iz Nemačke, Poljske, Hrvatske i Crne Gore, kao primera zemalja sa različitim fazama razvoja prozjumera, čime su identifikovane i najbolje prakse koje se mogu prilagoditi domaćem kontekstu.

„Ova studija je rezultat posvećenog rada eksperata sa ciljem da se pokrene dijalog i podstaknu konkretne akcije. Ona jasno pokazuje da Srbija ima potencijal, ali i potrebu da ubrza energetsku tranziciju. Implementacijom preporuka, možemo stvoriti povoljnije okruženje za prozjumere, doprinoseći tako stabilnijem, zelenijem i ekonomičnijem energetskom sistemu za sve građane,“ izjavila je Jelena Stojkovic Terzić, vodeći autor studije.

Studija i dodatne informacije dostupne su na sledećoj stranici: https://www.cea.org.rs/projekti. Za sva pitanja, možete nas kontaktirati putem mejla  jstojkovic@etf.bg.ac.rs ili telefona 060 4729440.

Studija je realizovana uz podršku Evropske fondacije za klimu. Stavovi i informacije izneti u publikaciji isključiva su odgovornost autora i ne predstavljaju stavove fondacije.

Ukupni Insalisan solarni kapacitet u regionu u 2023.godini (MW), Izvor:Renewable energy statistics 2024, International Renewable Energy Agency (IRENA)